Kad pogledamo svet oko sebe, čini nam se da nema ničeg stabilnijeg od zemlje na kojoj stojimo. Ali, ništa nije pogrešnije od tog stanovišta. Naš svet, pa i tlo koje izgleda nepokretno, vibrira, u stvari, podrhtava i trese se u raznim ritmovima. Svake sekunde »obasjani« smo milijardama čestica koje prolaze kroz naša tela i kroz planetu po kojoj hodamo…
Razni talasi zapljuskuju naš svet, a mnogi od njih mogu biti smrtonosni… Kako smo onda preživeli tolike milione godina na ovoj planeti, pitaćete se. Suština je u sledećem – kao i svi organizmi, i ljudi su evoluirali prilagođavajući se uslovima naše planete i Sunčevog sistema – magnetnim, električnim poljima, gravitacionim talasima i, verovatno, mnogim još neotkrivenim faktorima. Ne izgledamo tako kako izgledamo samo zbog nasledne informacije pohranjenje u DNK, nego zbog interakcije sa okolinom u veoma dugom vremenskom periodu. Čak je i DNK, takva kakva je, nastala kao posledica raznih uticaja okoline. Dakako, u svim sistemima živog sveta razvio se i specifičan vid zaštite od štetnih uticaja. Da nije tako, ni mi ne bismo postojali…
(Citat iz knjige “Bio-energo-čip; novi pogledi na nastanak i lečenje bolesti”, Alekseja Tihonova)
