Od zračenja TV i radio talasa do mobilnih telefona i hiljada drugih izvora, bombardovani smo konstantnom strujom elektronskog zagađenja. Kako ono utiče na naše zdravlje?
Iako se o mahom razmišlja o zagađivanju okoline toksičnim gasovima i opasnim supstancama, postoji još jedan izvor zagađenja koji, podmukao i nevidljiv, zaslužuje svoje mesto na toj listi. Za razliku od emisije otrovnih gasova iz fabrika, ovaj se zagađivač ne može namirisati. Zbog svega toga je veoma teško ustanoviti njegove štetne efekte, ali je i obična logika dovoljna da se ukaže na potencijalnu opasnost.
Ovde je reč o opasnosti po ljudsko zdravlje koju predstavlja bezbroj radio signala i elektronskih zračenja, posebno u svetlu neverovatnog porasta broja korisnika mobilnih telefona. Atmosfera oko nas je preplavljena stotinama hiljada zračenja koja nas bombarduju u svakom trenutku života i krajnje je naivno pomisliti da sve to nema nikakvog negativnog uticaja na naše zdravlje.
Pored miliona novih korisnika mobilnih telefona, vazduh oko nas zagađuju i radio, TV i satelitski emiteri. Broj tih stanica i kanala svakodnevno raste. Dodajmo tome signale daljinskih upravljača, mikrotalasnih rerni, kompjutera, faksova, foto kopira, skenera, štampača i ko zna još kakvih sprava i uređaja i dobijamo okruženje prenatrpano elektronskim zračenjem.
Zbunjuje činjenica da ne postoje apsolutno nikakvi planovi da se ovakva vrsta zagađenja zauzda. Postoji jedino opšteprihvaćeni samozadovoljni stav da nam ono što ne vidimo ne može naneti štetu. A upravo su iste reči izgovorene i isti stav zauzet i kada je u pitanju bila nuklearna energija. U početku se o njoj govorilo kao veoma čistom i sigurnom izvoru energije. Kada su se javili prvi kritičari koji su upozoravali na štetna zračenja nuklearnih elektrana i opasnost po zdravlje ljudi koji u njima rade ili žive u okolini, smesta im je prilepljena etiketa ekstremista i bili su ućutkani. Problem sa elektronskim zagađenjem je to što do sada još niko nije progovorio o eventualnim hazardima koji se mogu očekivati u budućnosti. Još je gora činjenica da će, do trenutka kada neko ipak odluči da ga identifikuje, problem elektronskog zagađenja biti veoma teško ako ne i nemoguće rešiti.
Mnogi veruju da će se negativni efekti elektronskog zračenja manifestovati na razne načine. Prednjačiće sve veći broj psiholoških simptoma među kojima su konfuzija, panika, paranoja, česta promena raspoloženja i nasilno i agresivno ponašanje. Već je zabeležen neverovatan porast broja ljudi koji se žale na ove simptome, a logično je pretpostaviti da će u godinama koje su pred nama ovaj trend nastaviti da raste dramatično. Elektronsko zagađenje može izavati pojavu malignih i benignih tumora i čitav niz fizioloških problema koji se ne mogu svi ni pobrojati. Sigurno je jedino da će i njihov broj eksponencijalno rasti.
Činjenica je da uošte ne bismo smeli da budemo u ovakvoj situaciji. Pravovremena istraživanja su mogla da ukažu i eliminišu i najmanju mogućnost štetnih elektronskih zračenja. Međutim, u čitavu elektronsku industriju je uloženo toliko mnogo para, da je briga o potencijalnim rizicima jednostavno ćušnuta pod tepih, a prihvaćeno je osnovno pravilo biznisa da se proizvod pravi jeftino i prodaje skupo. Eliminisanje elektronskog zračenja predstavljalo bi dodatni trošak koji se ne uklapa u kalkulacije proizvođača. Njegovo visočanstvo profit je ponovo stavljen ispred brige o ljudskom zdravlju. Ali pravda će ipak biti zadovoljena. Štos je u tome što ovoga puta, ma koliko neko bio bogat, neće moći da izbegne posledice elektronskog zračenja.
