Meteorolozi su zabeležili razne vrste padavina, ali ono što je palo na periferiju Vašingtona prevazilazi najmaštovitije (i najmorbidnije) umove.
Oukvil, malena opština na periferiji Vašingtona sa samo 665 stanovnika, navikla je na česte padavine, ali ono što se sa neba sručilo 7. avgusta 1994. bilo je mnogo više od obične kiše. Bio je to pravi pljusak misterioznih lepljivih želatinskih grudvica. Svaki čovek u Oukvilu je svojim očima video lepljive grudvice, ali nikome nije bilo jasno šta je to i odakle pada. Ubrzo su se žitelji Oukvila razboleli. Imali su potpuno iste simptome koji su podsećali na teški oblik gripa. Strah se uvukao u svaku kuću, zajedno sa strepnjom i pitanjem šta su sadržale neobične lepljive kuglice koje su toga dana zapljusnule njihov gradić.
Pedeset dva kvadratna kilometra Oukvila su bila prekrivena grudvicama. Tajanstvena bolest se proširila na čitave porodice, pa su uskoro svi bili bolesni. “Grip” ih je mučio od sedam dana do tri meseca. Ljudi Oukvila nisu imali pojma šta je uzrok bolesti, ali su itekako sumnjali. Priča o pljusku želatinskih grudvica se proširila čitavom okolinom.
Jedan oukvilski policajac je prvi podneo zvanični izveštaj o neobičnoj “kiši”, zapisavši da mu je vetrobran kola bio potpuno ulepljen i da su brisači samo još pogoršali čitavu situaciju. Morao je da stane na najbližoj benzinskoj pumpi i opere stakla i tek je tada video šta to pada sa neba. Kasnije je ispričao novinarima da je imao osećaj kao da u ruci drži žele ili nešto slično tome.
Kada je misteriozna “kiša” prestala da pada sledećeg jutra, ljudi su ugledali svoja dvorišta i polja prekrivene želatinskim grudvicama. Neki su mislili da su grudvice ostatak grada, ali čim bi ih uzeli u ruke i osetili kako se lepe, shvatali su da je u pitanju nešto krajnje čudno i nesvakidašnje.
Dok je vozio majku u bolnicu, jedan mladić je sa sobom poneo i uzorak lepljivih grudvica. Sumnjao je da je to uzrokovalo majčinu slabost, koja se razbolela odmah pošto što je izašla napolje da vidi grudvice.
Rezultati analize grudvica su šokirali laboratorijske tehničare: sadržale su bela krvna zrnca, zapravo, ljudske ćelije! Uzorak je poslat na analizu i državnom ministarstvu zdravlja u Vašingtonu. Otkriveno je da grudvica sadrži dva tipa bakterija, od kojih se zna da jedna postoji u ljudskom sistemu za varenje. Niko nije znao šta je to.
Šest puta tokom sledeće tri nedelje, na Oukvil i okolinu su padale kiše želatinskih grudvica. Ljudi su se razboljevali, životinje su umirale. Sva pitanja su ostala bez odgovora. Da li je to nešto što je padalo iz aviona? Da li su grudvice životinjske ćelije, kako je to mislio mikrobiolog Tim Dejvis iz laboratorije Amtest? Američko vojno vazduhoplovstvo je objavilo da grudvice nemaju nikakve veze sa njima i da oni ne znaju o čemu je reč. Vremenom je čitava priča zataškana, ali skeptici nastavljaju da postavljaju pitanja. Da li je vojska testirala supstancu koju su nameravali da upotrebe protiv neprijateljskih zemalja? Da li su želeli da provere eventualne efekte svog novog biološkoh oružja?
Naravno da Pentagon odbija svaku odgovornost. Oni upućeniji upozoravaju da ne bi bio prvi put da američka vojska testira potencijalno biološko oružje na sopstvenom stanovništvu i podsećaju na brojne primere zloupotrebe poverenja naroda koje je bio prisiljen da prizna i bivši predsednik SAD, Bil Klinton javno se izvinivši žrtvama vladinih tajnih “programa”. Klinton se jeste izvinio žrtvama iz prošlosti, ali pošto niko nije prihvatio odgovornost za misteriozne želatinske grudvice koje izazivaju bolest ljudi i smrt životinja, stanovnicima Oukvila su uskraćeni i najosnovnije objašnjenje i uteha, o izvinjenju i eventualnoj odšteti da ne govorimo.
A.T.
Foto: Pixabay
