Nikola Tesla je često govorio da su njegove ideje poticale od vizija koje je imao. Taj talenat dolazio mu je mahom nevoljno i često u neodgovarajućim trenucima.
Kada je bio mlađi, Tesla je strahovao da pati od neke vrste ludila. Kasnije je shvatio da je ova posebna osobina zapravo dar i osnova svih njegovih izuma.
Tesline vizije su bile tako živopisne da ponekad nije bio siguran šta je realnost a šta mašta. Jaki bljeskovi svetlosti su često prethodili slikama koje su se javljale u njegovom umu. Imao je običaj da mahne rukom ispred očiju ne bi li video jesu li te slike i objekti koje vidi projekcija njegovog uma ili fizička stvarnost.
Vizija motora
Tesla je 1919. pisao o tim slikama i svojim nastojanjima da ih sebi objasni. Konsultovao je čak i nekolicinu lekara i psihologa, ali niko nije uspeo da mu pomogne. „Teorija do koje sam došao je da su te slike rezultat refleksne akcije mozga na retinu u trenucima jakog uzbuđenja“, zapisao je Tesla. „To sasvim sigurno nisu bile halucinacije, jer sam u svim ostalim situacijama bio normalan i sabran. Da bih vam dao ideju o nivou moje nevolje, zamislite da sam prisustvovao sahrani ili nekom drugom krajnje uznemirujućem događaju. Zatim, bez sopstvene volje, u tišini noći, izuzetno živopisna slika ili scena iznenada mi se pojavi pred očima i ostaje tu, bez obzira ne sve što uradim da je se otresem ili sprečim pojavljivanje. Ponekad bi čak ostala fiksirana u prostoru iako bih gurnuo ruku kroz nju“.
Dobro je poznato da je Teslin koncept motora sa naizmeničnom strujom nastao kao rezultat jedne od tih vizija.
„Jednog popodneva uživao sam u šetnji kroz gradski park sa prijateljem i recitovao poeziju. U tim godinama znao sam čitave knjige napamet i mogao sam da ih ponovim rečenicu po rečenicu. Jedna od tih knjiga bio je Geteov Faust. Sunce je upravo zalazilo i podsetilo me je na jedan predivan pasus iz knjige. I dok sam recitovao Geteove stihove, poput bljeska svetlosti javila mi se ideja i istoga trenutka sam znao istinu da će ono što mi se javlja biti prava stvar. Štapom sam u pesku odmah nacrtao dijagram koji sam, šest godina kasnije, pokazao tokom govora i Američkom institutu za električno inženjerstvo. Te slike su uvek neverovatno jasne i precizne i čvrste poput metala. Dok sam crtao, pred očima sam video svoj motor, gledao kako radi još pre nego što sam shvatio o čemu je reč.“
Poricao natprirodne moći
Tesla je svoj neverovatni dar koristio tokom čitave karijere. Nije voleo da svoje koncepte crta na papiru jer im je nedostajala verodostojnost i životnost kakve je njegov unutrašnji projektor prikazivao. Za Teslu, crtanje je bilo potpuno nerealističko i dosadno. Nije morao da pravi planove i pravi beleške, jer je posedovao dar da u trenutku prizove detalje u sećanje. Mogao je bilo kakav dizajn da pohrani u svom umu i da ga po želji ponovo izvuče makar i godinama kasnije.
Uprkos svojim neobičnim sposobnostima, Tesla je u početku imao veoma malo strpljenja za ljude koji su verovali u duhovne moći i spiritizam. Često je poricao da ima natprirodne moći i da potiče sa druge planete, kao što su mnogi njegovi savremenici verovali. Takve pretpostavke, zajedno sa njegovim čvrstim verovanjem da vanzemaljci postoje, svakako su naškodile Teslinoj reputaciji u kasnijim godinama njegovog života. Bio je ogorčen zbog takvih priča, pa je često pisao o ljudima koji su pošto poto želeli da veruju kako je on mnogo više od običnog ljudskog bića.
„Daleko veći broj ljudi nije ni svestan onoga što se događa oko njih i u njima, a milioni postaju žrtve bolesti i umiru prerano. Onim najprizemnijima i svakodnevni događaji izgledaju misteriozno i neobjašnjivo. Čovek možda naprasno oseti kako ga preplavljuje talas tuge i onda muči sosptveni mozak pokušavajući da shvati zbog čega se to događa, a onda zaključi da bi uzrok mogao biti oblak koji je u tom trenutku prešao preko sunca i prekinuo toplotu zraka. Možda će iznenada u svom umu ugledati sliku prijatelja u situaciji koja mu se čini veoma čudnom, pa pomisli da je još čudnije to što je baš tog prijatelja susreo na ulici samo pola sata ranije ili je video njegovu sliku negde. Ili čovek izgubi dugme za manžetnu, pa počne da psuje i jurca okolo pokušavajući da ga nađe i to traje čitav sat, umesto da samo vizuelizuje sliku dugmeta i vrati se korak po korak kroz svoje pokrete kako bi pronašao nestalo dugme. Manjkavost posmatranja je jednostavno oblik neznanja i uzrok mnogih morbidnih tvrdnji i budalastih ideja koje prevlađuju danas. Samo jedna na svakih deset osoba ne veruje u telepatiju i druge psihičke manifestacije, spiritizam i komunikaciju sa mrtvima, samo ta jedna osoba odbija da sluša obmanjivače i one koji nisu svesni da veruju u obmane.
Društvo za istraživanje psihičkih fenomena
Da bih ilustrovao kako je duboko ukorenjena ova tendencija postala čak i među razumnim Amerikancima, pomenuću jedan komični incident. Neposredno pred rat, kada je izložba mojih turbina u gradu pokrenula lavinu komentara u tehničkim časopisima, predvideo sam da će među proizvođačima doći do grabeža kako bi se dočepali mog izuma i pripremio sam poseban dizajn za tog čoveka iz Detroita (Ford) koji je posedovao neverovatnu sposobnost da akumulira milione. Bio sam tako samouveren da će mi se jednog dana obratiti, da sam to jasno i glasno rekao svom sekretaru i asistentima. Jednog lepog jutra mi je stigla delegacija inženjera iz Fordove kompanije, zahtevajući da samnom razgovaraju o važnom projektu. ‘Jesam li vam rekao’, trijumfalno sam se obratio svojim zaposlenima i jedan od njih mi je rekao: ‘Vi ste čudo gospodine Tesla. Sve se uvek dogodi onako kako vi predvidite’.
Čim su Fordovi inženjeri seli, ja sam smesta počeo da objašnjavam fantatstične karakteristike moje turbine, kada me je jedan od njih prekinuo i rekao: ‘Znamo sve o tome, ali ovde smo po specijalnom zadatku. Osnovali smo društvo za istraživanje psihičkih fenomena i želimo da nam se pridružite’.
Mislim da ti inženjeri nisu ni shvatili koliko sam bio blizu da ih izbacim iz kancelarije. Od tada, svaki put kada mi neko od velikih umova našeg vremena, ti predvodnici nauke čija su imena postala besmrtna kaže kako posedujem neobičan um, usmeravam sve svoje misaone sposobnosti na rešenje velikih problema bez obzira na žrtvu.
Kontakt sa mrtvima
Godinama sam pokušavao da rešim tajnu smrti i željno posmatrao svaku vrstu spiritualnih pojavljivanja. Ali sam samo jednom u životu imao iskustvo koje me je impresioniralo i koje sam prihvatio kao natprirodno. Bilo je to u vreme smrti moje majke. Potpuno iscrpljen od bola i dugog bdenja, razboleo sam se i jedne noći su me preneli u zgradu udaljenu dva bloka od naše kuće. Dok sam bespomoćan ležao tamo, pomislio sam da će mi majka, ako umre dok nisam kraj njene postelje, sigurno dati neki znak. Dva, tri meseca pre toga bio sam u Londonu sa mojim pokojnim prijateljem ser Vilijamom Kruksom i vodili smo žestoku raspravu o spiritizmu pa sam bio još uvek pod uticajem svega što sam čuo. Možda ga nisam shvatao ozbiljno, ali sam saslušao njegove argumente s obzirom da je objavio epohalni rad u okviru ove teme koji sam pročitao kao student i koji me je naveo da se okrenem karijeri elektro inženjera. Mislio sam da su uslovi savršeni za nešto natprirodno jer je moja majka bila posebna žena sa izuzetno izraženim moćima intuicije. Čitave te noći je svaki delić moga mozga bio je u stanju pripravnosti, ali se ništa nije dogodilo sve do ranog jutra kada sam zaspao, ili se možda samo obeznanio. Tada sam video oblak sa anđeoskim bićima neopisive lepote. Jedno od tih bića je odozgo pogledalo na mene sa puno ljubavi dok je postepeno poprimalo crte lica moje majke. Ta je prikaza lagano lebdela kroz sobu i nestala, a mene je iznenada probudila neverovatno lepa pesma mnogih glasova. U tom trenutku sam znao, potpuno neobjašnjivo, da mi je majka upravo preminula. I tako je i bilo.
Nisam mogao da razumem tu užasnu težinu bolne spoznaje koju sam unapred dobio, pa sam još uvek bolestan napisao pismo ser Vilijamu Kruksu dok sam još uvek bio pod utiskom onoga što se dogodilo. Kada sam se oporavio, dugo sam tragao za spoljašnjim uzrokom te čudne manifestacije i, na moje veliko olakšanje, uspeo u tome posle više meseci bezuspešnog lutanja. Video sam sliku poznatog umetnika na kojoj je alegorijski prikazano godišnje doba u vidu oblaka sa grupom anđela koji su lebdeli u vazduhu. Upravo ista slika koja mi se pojavila u snu, uz izuzetak lica koje je podsećalo na majčino. Pesma koju sam čuo dopirala je iz obližnje crkve jer je bilo rano uskršnje jutro. Tako sam uspeo da objasnim sebi sve što se dogodilo i činjenice su se uklopile u okvir realnosti.“.
Kako su godine prolazile i on stario, Tesla je postajao sve više zainteresovan za duhovnost i mesto čovečanstva u Univerzumu. Jednom je izjavio da će napraviti mašinu koja će ljudske misli projektovati na ekran, nešto nalik današnjoj televiziji. Ta ideja će ga zaokupljivati sve do smrti. Pred kraj života postao je otvoreniji za ideju o duhu ili duši koji nastavljaju egzistenciju i nakon smrti, ali na drugoj ravni postojanja. U jednom je trenutku je čak prebacio Edisonu što je ukrao njegovu ideju da se radio iskoristi kao sprava za kontakt sa mrtvima.
