Sunce ulazi u neobično dugačak i produženi period hibernacije, koji bi mogao izazvati mini ledeno doba na Zemlji. Posledice opadanje nivoa globalnog zagrevanja bi se mogle osetiti u godinama posle 2021.
Otprilike u ovo vreme, kažu naučnici, sunčeve pege će nestati na nekoliko godina ili čak desetina godina.
Odsustvo sunčevih pega nije pojava bez presedana. Događala se i ranije, a poslednji put početkom 18. veka. Frenk Hil, vodeći istraživač američke Nacionalne solarne opservatorije kaže da solarni ciklus ulazi u stanje praznine, baš kao TV program u letnjem periodu. Iako naučnici nemaju pojma zbog čega se smiruje aktivnost sunčevih pega, svi znaci da će se to i dogoditi su više nego jasni.
Doktor Hil i njegov tim su svoja predviđanja zasnovali na tri promene sunčevih pega koje su već dokumentovane – slabljenju aktivnosti pega, manjem broju baklji koje izbijaju na polovima sunčeve korone i nestanku solarnih mlaznih struja.
Doktor Ričard Eltrok, koautor ovog istraživanja i astrofizičar američke vojne vazduhoplovne istraživačke laboratorije smatra da ove tri karakteristike ukazuju na veliku mogućnost da Sunce ulazi u neku vrstu stanja od koga će mu biti potrebno duže vreme da se oporavi. Ovo predviđanje se odnosi na solarni ciklus koji je počeo 2020. godine.
Stručnjaci ističu da je sunce već četiri godine neobično mirno, sa svega nekoliko sunčevih pega – to su veće magnetne oblasti koje izgledaju kao tamne pege. Ogromno magnetno polje Sunca diktira solarni ciklus u koji su uključene sunčeve pege, solarni vetar i izboji čestica koje se veoma brzo kreću i ponekad stignu do Zemlje.
Svake 22 godine, sunčevo magnetno polje zameni sever i jug, pokrećući ciklus aktivnosti sunčevih pega koji traje 11 godina. Na vrhuncu aktivnosti, na primer 2001. godine, sunčeve pege su se pojavljivale svakodnevno, solarne baklje su bile učestalije, baš kao i solarne oluje koje mogu ugroziti satelite. Vodeći stručnjak NASA za solarne oluje, Dejvid Hatavej je svojevremeno tačno predvideo da će ciklus, koji je počeo oko 2009. godine, biti najslabiji za poslednjih 100 godina. I Ričard Eltrok, na osnovu analize baklji iz solarne korone i spoljašnje atmosfere Sunca tokom eklipse, misli da u ovom trenutnom ciklusu neće biti mnogo solarnih aktivnosti. Izboji solarnih baklji u normalnim suituacijama postaju učestaliji oko sunčevih polova nekoliko godina pre vrhunca aktivnosti solarnih oluja. Ta „jurnjava na polove“ je do sada već morala da počne, ali od nje još uvek ni traga ni glasa. Eltrok naglašava da ova činjenica takođe znači da će solarni ciklus postati potpuno neizvestan.
Njegov kolega Met Pen naglašava da je jačina magnetnog polja sunčevih pega u konstantnom opadanju još od 1998. gdoine. Ukoliko se taj trend nastavi, magnetna polja će biti suviše slaba da bi se pretvorila u pege posle 2022. godine. Mlazovi koji izbijaju sa sunčeve površine i ispod nje su takođe rani pokazatelji aktivnosti solarnih oluja, a još uvek se nisu formirali za novi ciklus. To ukazuje da će njihova aktivnost u predstojećem ciklusu biti mala ili odložena.
Postavlja se pitanje kako će sve ovo uticati na klimu naše planete. Tri puta u prošlosti je jedanaestogodišnji sunčev ciklus bio odložen na duže vreme. Sva tri puta su na Zemlji zavladali periodi izuzetno hladnog vremena. (Klikni ovde da saznaš šta se desilo 1709. godine u Evropi)
Skeptici koji ne veruju da je globalno otopljenje izazvano sagorevanjem fosilnog goriva, često ističu da bi solarna zračenja mogla biti uzrok zagrevanja Zemlje. Ovi skeptici pripadaju manjini u okviru naučne zajednice. Zemlja se zagreva dok solarna aktivnost opada.
Doktor Frenk Hil i njegove kolege ne žele da razgovaraju o potencijalnom uticaju utihlog Sunca na tempereturu i globalno zagrevanje. „Ako su naša predviđanja tačna, doživećemo veličanstveni eksperiment i konačno ustanoviti da li Sunce ima bilo kakav uticaj na globalno zagrevanje.“
Foto: Pixabay
